Sansa clip + proizvodi kompanja SanDisk. Clip + je flash player i moze se kupiti sa memorijom od 2, 4 i 8gb. Pored toga plejer ima slot za microSD tako da se velicina skladista moze lako povecati. Cena u Nemackoj ide od 43 evra za 2gb do 72 evra za 8gb. Preko Amazona se 8gb moze naci za nesto malo vise od 50 evra. Isporuka brza i tacna. 5+ za Amazon. Sansa dolazi sa parom slusalica i kratkim usb kablom.

Clip + je izuzetno malog formata i gotovo da nema tezine. Sav je izradjen od plastike sa malim kolor displejom. Jako ga je tesko rastaviti bez velikih deformacija plastike iako je sve spojeno na klik. Pored .ogg fajlova podrzava mp3, wav, wma, secure wma, flac i audiobooks fajlove. Za kompjuter se povezuje preko usb2 kabla i koristi bilo koji file brauzer za prebacivanje fajlova. Nema poseban punjac za struju vec koristi usb kabl. Na disku su vec napravljeni direktorijumi za podcast, muziku, audiobooks pa je potrebno samo prebaciti fajlove u odredjen direktorijum. Sve sto je recimo prebaceno u direktorijum Music ce biti razvrstano po izvodjacu, albumu, pesmama, zanru, plejlisti… To znaci da je vrlo vazno imati dobro sredjene id tagove. Bez sredjenih tagova navigacija ce biti pravo mucenje. Za one koji nemaju sredjene tagove omogucen je pregled kroz direktorijume kao kroz neki fajl brauzer. Sansa ce odsvirati sve fajlove iz zadatog direktorijuma i zaustaviti se kada odsvira poslednji fajl. Plejer ima i mogucnost Resume play vec sviranog fajla. To vazi samo za fajlove koji se nalaze u direktorijumu audiobooks i podcasts. Sve sto je u music direktorijumu nema mogucnost resume.

Sama navigacija je prilicno laka i logicna. Dugme markirano kucicom nas uvek vodi u glavni meni. Centralno dugme je slicno kao kod ipoda. Sa leve strane se nalaze dva dugmeta za kontrolu jacine zvuka. Iznad njega se nalazi usb priljucak. Ispod slusalica se nalazi sd slot. Sredisnje dugme daje informacije o fajlu koji svira ili sluzi za ulazak u podmeni. Levo i desno dugme su za prebacivanje na sledeci fajl ili za FFW uz duzi pritisak na dugme. Na ledjima se nalazi klip za kacenje. Baterija je sasvim solidna ali nisam mogao da je mnogo testiram zbog razloga koje cu navesti kasnije. Glavni meniji su Music, SlotRadio, FMRadio, Voice, Settings. Music meni ima opcije play all, recently added, artist, albums, songs, genres, my top rated, playlists, podcasts, audiobooks, recordings, folders.
SlotRadio je opcija koju sansa koristi za prodaju muzike. Naime sansa prodaje micro sd napunjene muzikom po izboru kupca. Sva muzika na micro sd je drm zasticena i ne moze se koristiti na drugim uredjajima sem na blekberi telefonima.
FM radio radio ima mogucnost memorisanja stanica.
Voice je opcija sa snimanje kratkih poruka.
Settings sluzi za podesavanje ne toliko mnogo opcija na i podeljen je u 4 grupe. Muzika, audio knjige, radio i sistemska podesavanja.

Nakon samo par dana koriscenja plejer mi je ispao na pod i polomilo mu se dugme za paljenje-gasenje. Jasno se culo kako se dugme otkacilo i kako zvecka. Pokusaj da otvorim plejer je bio polu uspesan. Upspeo sam da ga otvorim ali je to napravilo dosta defomracija na plastici pogotovo pored tanjih delova koji idu oko usb slota. Na zalost dugme je bilo tako polomljeno da nisam umeo da ga popravim. Svi moji pokusaji bili su neuspesni. Srecom nista drugo nije bilo osteceno tako da plejer radi normalno. Palim ga tako sto ga prikljucim za kompjuter i sto sam podesio plejer da se ne gasi sledeca dva sata. Sa sobom na posao nosim usb kabl koji je srecom kratak i ne zauzima puno mesta. U protekla 4 meseca ispadao mi je jos mnogo puta bez ikakvih ostecenja.

Do danas, nakon 4 meseca koriscenja, nisam otkrio nikakav drugi problem i jako sam zadovoljan kako ova mala spravica radi. Toplo je preporucujem svima koji su u potrazi za pouzdanim audio plejerom koji podrzava slobdne audio formate.

Ps. Svi telefonski razgovori su obavljani preko mobilnog tako da sada cekam racun.
Pps. Drugarica koju sam zamolio da ih kontaktira se u medjuvremenu preselila i uzela je takodje NetCologne. Do sada je vec tri dana sedela kod kuce bezuspesno cekajuci da dodje onaj ko treba da joj aktivira vezu.

Da se vratim na Debian. Problem je bio sa zvukom. Sve ostalo radi kako treba. Iz meni nepoznatog razloga alsa nije konfigurisana pri instalaciji. Nakon sudo alsaconf sistem pronadje odgovarajucu kartu i drajvere, sve namesti kako treba i zvuk radi. Medjutim, prilikom restarta, alsa podesavanja se ne zapamte tako da je sistem opet bez zvuka. To nije veliki problem za mene ali jeste za ukucane, tako da je morao biti resen. Alrternativa je bila probati srecu sa nekom drugom distribucijom.
Debian wiki i alsa wiki nisu dali nikakvo resenje. Pretraga foruma i interneta, takodje. U ocajanju sam instalirao sve moguce pakete vezane za alsu sto nije dalo rezultata. Onda sam presao na OSS sa jos manje uspeha da bih na kraju instalirao pulse audio. Opet bez rezultata. Kao jos jedna mogucnost mi je palo na pamet da instaliram i KDE u nekoj nadi da ce se nesto desiti. Dok su se KDE paketi svlacili krenuo sam da citam o pulse audiu koji prvi put koristim. U uputstvu pise da je potrebno dodati sve usere dvema grupama koje su vezane za puls audio. To sam i uradio. U tom trenutku se instaliranje KDE paketa priblizavalo svom kraju. Nakon dodavanja roota i usera ovim grupama otvorio sam audio podesavanja u System – Preferences i na moje veliko zadovoljstvo tamo se pojavila zvucna kartica. Malo podesavanja i zvuk je bio tu. Takodje i nakon restarta sistema, doduse kao root user. Za obicnog usera nisam stigao da probam.
Na zalost, za mene ce ostati tajna sta je bilo odlucujuce da zvuk proradi. Da li je do pulse audia , koji btw NIJE izabran kao defolt, ili se nesto desilo prilikom instalacije KDE? Ukoliko neko ima ideju , dobro je dosao da razresi ovu misteriju.

Ja sam testirao verziju 0.70.2.  Graficki user interfejs je jednostavan i prilicno lak za koriscenje. Shutter radi sa tabovima. Svaki nacinjeni screenshot otvorice se u novom tabu.
Pod tabom Session nalaze se thumbnejlovi svih snimljenih screenshotova za vreme rada.
Meni Selection omogucava promenu velicine zumiranog polja prilikom uzimanja screenshota dela ekrana,  sto je zgodno ukoliko ivica fotografije mora da bude na tacno odredjenom mestu.

Pritiskom na Full screen hvata se ceo desktop i sve na njemu. Podmeni ove opcije omogucava hvatanje virtuelnih desktopova ukoliko ih ima.
Window opcija je vrlo napredna i omogucava snimanje screenshotova svakog od prozora koji su otvoreni u aktivnom workspace-u. Tu se podrazumeva conky kao poseban prozor i paneli. Nije potrebno raditi snimanje dela ekrana da bi se snimio recimo conky.
Dodatak na sve ovo je mogucnost manipulacije screenshotovima iz samog programa.
Ispod menija Screenshot krije se opcija Edit koja otvara uhvaceni screenshot u novom prozoru sa alatom za jednostavno editovanje. U ovoj verziji programa je moguce dodati tekst, linije slobodnom rukom ili prave linije, oblike kao krug i pravougaonik. Sve dodato se tretira kao objekat koji je uvek moguce obeleziti i obrisati ako nismo zadovoljni promenom.
Tu se nalazi i alatka Censor koja zapravo brise deo slike koji ne zelimo da se vidi. Naravno i promenu nacinjenu Censor opcijom je moguce obrisati Gumicom i sliku vratiti u predjasnje stanje.
Jos jedna od prednosti Shuttera je jedan broj ugradjenih plugina za manipulaciju fotografijom. Izmedju ostalog tu je opcija prebacivanja slike u Pdf, greyscale, zamena svakog pixela komplementarnom bojom , podesavanjem ivica kao i promena velicine slike.
Za kraj, program ima opciju Upload/export koja omogucava direktan upload na nekoliko web strana. Izmedju ostalih tu je i Iimageshack.us. Shutter koristi i ftp za upload kao sto je moguce sliku prebaciti u neki drugi direktorijum na lokalnoj masini.

Shutter moze da sacuva screenshot u .png, .jpg i .bmp formatu. Shutter ostaje aktivan i uvek pri ruci u notification delu panela i odatle se mora ugasiti na Quit.

Shutter u akciji – video

K3B je jedan od programa koji je uvek bio must to have u bilo kojoj varijanti linuxa koju sam imao instaliranu na kompjuteru. Na zalost, doslo je vreme da se rastanemo. Ne zato sto sam pronasao nesto bolje. Za Gnomebaker koji ce zameniti K3b ne mogu reci da je bolji. Koliko sam imao prilike da ga isprobam Gnomebaker radi podjednako dobro ono sto je i K3b radio – rezanje diskova i .iso fajlova.

Problem sa K3b je u KDE 4 okruzenju koji pod mojim Gnome okruzenjem izgleda i radi ocajno. Najvise me nervira sto kada hocu da kliknem na nesto u K3b nema nikakve reakcije vec moram da kliknem par milimetara ulevo od polja koje izdaje neku komandu. Na mom monitoru to izgleda kao da klikcem u prazan prostor, sto se ne moze tolerisati.

Pored K3b promenio sam jos jedan program iz KDE okruzenja koji je takodje bio must to oduvek. Rec je o Krename. Ovaj put nije problem bio u vizuelnom odudaranju Krename vec u mnogo vecoj funkcionalnosti Pyrenamer koji preuzima mesto glavne aplikacije za masovno preimenovanje fajlova na mom kompjuteru. Njegova najveca prednost je sto koristi paterne prilikom preimenovanja te je tako moguce promeniti redosled reci i brojeva u imenu jednog fajla. Kako to izgleda moze se videti ovde. Pored toga Pyrenamer radi brze od Krename jer ne mora da se prakticno restartuje svaki put kada zavrsi sa preimenovanjem jednog seta fajlova. Na kraju. Pyrenamer moze da radi sa meta podacima fotografija i audio fajlova i da te podatke koristi prilikom preimenovanja. Ukoliko u renamed image pattern ubacite polje {imagedate} Pyrenamer ce procitati meta fajl kada je snimljena fotografija i ubaciti datum u ime fajla na mestu na kome zelite. Preporucujem uvek koriscenje Preview opcije pre nego sto se promene imena fajlova.

Za kraj da pomenem jos jedan mali ali koristan program. Gonvert je program za konverziju mernih jedninica.  Pored 50 razlicitih mernih polja cije jedinice konvertuje ovaj program je poseban jer radi i konverzije nekih mernih jedinica koje su postojale ranije u istoriji, a danas se vise ne koriste. Recimo moze se preracunati koliko jedan jevreski talent ima grckih drahmi, obolosa i minaha. Rec je naravno o masi,  ne o parama.

Program se nalazi u extra repou archlinuxa tako da se lako instalira. Pretpostavljam da ga ima i kod drugih distribucija.  Program se pokrece iz konzole komandom mocp. U konzoli se otvara prozor koji podseca na midnight commander. Navigacija je jednostavna. Strelice gore dole i enter za ulazak izlazak iz direktorijuma. U direktorijumu sa muzikom potrebno je samo lupiti enter na prvu pesmu i moc ce odsvirati sve pesme koje se nalaze u direktorijumu. P – pauza, S – stop, strelice levo desno za fastforward. Tab sluzi za prelazak u drugi deo ekrana gde se nalaze playliste. Q – za izlazak iz programa.

Moc ima, verovali ili ne, nekoliko tema! Difolt teme su kod archa bile u folderu /usr/share/moc/themes. To je problem posto je moc konfigurisan tako da teme trazi u ~.moc/themes/. Jedan cp -Rf je postavio teme tamo gde treba.  Teme se menjaju komandom mocp -T ime_teme. Moc ne zahteva neku posebnu konfiguraciju. Ukoliko neko zeli moze iskopirati config fajl iz /usr/share/doc/moc/config.example u ~.moc/config i onda se igrati sa raznim opcijama.

Kada se pokrene Moc ce se naci u direktorijumu u kome je bio zadnji put. Moguce je pokrenuti moc tako da odmah ucita i  neki drugi direktorijum.

Ovaj plejer svira skoro sve moguce audio  fajlove najvise zahvaljujuci ffmpeg-u. Takodje je sposoban da pusta i strimovanu muziku sa interneta. Naravno, playliste nisu problem i moguce je iz samog moc-a praviti playliste.

Moc  svakako nije zamena za amarok ali je u kombinaciji sa terminatorom jako praktican program.

Za instalaciju sam koristio ftp 2009.02 usb img file.  Img file je , za razliku od .iso fajla pravljen upravo za instalaciju sa usb stika.  Potrebno je samo kopirati fajl na usb stik.
Pre pocetka instalacije potrebno  je u biosu proveriti da li je usb aktiviran za butovanje. Sam izbor odakle ce se kompjuter butovati dobija se pritiskom na Esc taster cim se kompjuter upali. Za vreme instalacije sam bio povezan na internet putem kabla posto sam drajver za bezicnu mrezu morao posebno da instaliram.

Kako je rec o kompjuteru sa hard diskom preporucljivo je napraviti najmanje dve particije i swap velicine ram memorije. Ovo poslednje je neophodno jer laptop prilikom uspavljivanja kopira sve iz rama u swap.

Instalacija drajvera za wireless je prilicno bezbolna i najlakse se obavlja sa yaourt paket menadzerom.  Potrebno je obratiti paznju na malu izmenu u PKGBUILD koja je neophodna za ispravnu instalaciju.  Nakon instalacije potrebno je dodati rt286Osta modul u rc.conf  pod kernel modules. Wireless je na mom laptopu oznacen kao raO.  Preporucljivo je deaktivirati automatsko podizanje ethO i raO prilikom buta  dodajuci ! u rc.conf ispred svakoga od njih.
Za networkmanager je izbor pao na Wicd. Wicd kontrolise i kablovsku i wireless konekciju. Potrebno je dodati deamon wicd u  rc.conf.  Za sada jos uvek nisam osposobio wpa2 enkripciju. Wpa radi bez problema. Wireless (linksys wrt54gl) radi bez stucanja sa dva nakacena laptopa, brzina daunloda je kao na desktop masini.

Xorg se instalira kao i na dekstopu. Nakon toga sam instalirao hwd paket za identifikaciju hardvera, xf86-video-intel drajver kao i xf86-input-synaptics za touchpad.  Iskoristio sam automatski xorg  -configure za konfiguraciju xorg.conf.  U xorg.conf treba zatim dodati izmene koje omogucavaju da touchpad radi kako treba.  Levi i desni taster na touchpad-u su kod mene izuzetno tvrdi tako da preporucujem sredjivanje synaptics-a kao prioritet.  Ja sam, nazalost, synaptics ostavio za kasnije sredjivanje sto je rezultovalo da nisam mogao da savijem palac dva dana.

Webkamera radi bez dodatnog podesavanja. Potrebno je dodati fuse kernel module u rc.conf

Alsa je pravila malo problema i zvuk nije radio kako treba nakon butovanja. Nakon konfiguracije alse dodao sam alsa u rc.conf deamons kao sto sam dodao i liniju options snd-hda-intel model=auto u /etc/modprobe.conf  Nakon toga je zvuk radio bez problema. Potrebno je takodje proveriti u alsa-mixer-u  da li je sve aktivirano (zvucnici, mikrofon).

Komadne preko tastature (uspavljivanje kompjutera, zvuk, wifi….) su radile delimicno u gnome-u dok u openbox-u nije radilo uspavljivanje. Da bi komande preko tastature radile kako treba instalirao sam iz Aur-a skriptu acpi-eeepc-generic 0.9.2-1.  Potrebno je pazljivo pratiti instalaciju skripte i proci kroz config fajl. Ja sam u njemu napravio samo dve izmene. Negde na pocetku je potrebno upisati ime korisnika  izmedju znakova navoda i na samom kraju fajla se nalazi deo koji treba promeniti dodajuci # ispred oznacenog reda koji potvrdjuje da se conf fajl procitao i promenio.  Ukoliko se ne promeni ovaj deo na kraju, svaka komanda preko tastature izbacivace poruku u prozoru za obavestenja da skripta nije konfigurisana.

Kao desktop okruzenje sam instalirao openbox i gnome. I jedno i drugo su vrlo brzi i ne primecujem neku veliku razliku. Do sada sam kompjuter uglavnom koristio za srfovanje, IM, office, youtube, update i instalaciju paketa. Pod tim uslovima baterija traje oko 4,5 sata.  Otvori za ventilaciju se nalaze na donjoj strani laptopa tako da treba biti veoma pazljiv kada se isti drzi u krilu. Moze doci do pregrevanja. 

Moji utisci o ovom laptopu u kombinaciji sa archom su vrlo pozitivni i za sada nemam nijednu ozbiljnu zamerku. Sve radi kako treba, radi brzo i radi stabilno.  U prilogu cu okaciti rc.conf i xorg.conf.

Velika prednost RockBoxa u odnosu na Apple softver je u tome sto ovaj prvi ne koristi samo jedan program za prebacivanje audio fajlova na hd (ITunes  kod Apple) vec se ponasa kao obican USB uredjaj gde korisnik sam pravi fajl strukturu i i prebacuje i brise fajlove po zelji.  To takodje znaci da mogu da odem kod prijatelja, prikljucim IPod na njegov kompjuter i prebacim mu svu muziku koju imam na disku. Ovako nesto Apple ne dozovljava. Dakle pod Files se kriju direktorijumi i fajlovi koje korisnik sam prebaci na hard disk.

Database je opcija koju do sada nisam koristio. Koliko sam procitao radi se o tome da Rockbox pravi bazu podataka citajuci tagove sa audio fajlova i onda ih razvrstava prema procitanim tagovima.  Svako novo prebacivanje ili brisanje fajlova ce regenerisati bazu prilikom starta playera.

Now Playing vodi direktno ka ekranu koji se vidi kada svira jedan audio fajl.  Ukoliko korisnik prestane da slusa i ugasi player moci ce da nastavi slusanje na istom mestu na kome je stao koristeci ovaj meni. 

Recording je za one uredjaje koji imaju mogucnost da snimaju audio. Ja to nemam na mom IPodu tako da ne znam kako radi.

Playlist je jasan sam po sebi.  Ispod ovog menija se krije 4 podmenija.  Create playlist, View current, Save current i View catalog. 

Plugins meni je nesto  sto se zaista razlikuje od IPoda. Ispod pluginsa se kriju tri podmenija.  Games, Applications i Demos. Ispod Games se krije oko tridesetak igrica.  Blackjack, brickmania, bubbles, chess, doom (!!!) flipit, jewels, maze, minesweeper, pong, pegbox, reversi, sudoku, snake, sokoban, solitare …
Ispod applications se krije battery bench, calculator, calendar, chessclock, clock, dict, disktidy, keybox, lamp, md5sum, metronome, settings dumper, stats, stopwatch, text editor.
Ispod Demos su demo igrice i palikacije.

Meni System krije podesavanja sistema. Vreme i datum, Rockbox info, Credits, Running time, i Debug sa upozorenjem: Keep Out!

Settings meni krije sva moguca fina podesavanja. 
Sound settings za podesavanja zvuka (koji se pokazuje u decibelima), Bass, Treble, Balance, Channel configuration, Stereo width, Crossfeed, Equalizer, Dithering.
Playback settings podesava Shuffle, Repeat, Play selected first, Fast forwar- rewind, anti skip buffer, fade on stop- pause, crossfade, replayagain, beep volume, auto change directory, last.fm log, cuesheet support, pause on headphone unpluged.
Genereal setting otvara mogucnost podesavanja playlista, file view(kako i koji fajlovi da se vide, kako da se sortiraju), database, display (lcd settings, scroling,status, peak meter), system (start screen,baterija, disk, idle power of, limits za broj fajlova u dirketorijumu, car adapterm serial bitrate, key click), bookmarking, language, voice (za osobe ostecenog vida gde snimljeni glas objavljuje svaku izlistanu opciju ili promenu na ekranu).
Theme setting nudi biranje tema (oko 10 za crno beli), fontova koji mogu da se menjaju nezavisno od teme i .wps fajlova. .wps je zapravo izgled ekrana dok neki audio fajl svira. Moguce je birati izmedju krajnje minimalistickih koji pokazuju ime pesme i time bar do vrlo opsirnih koji pokazuju ime prethodne i naredne pesme, time bar pesme, bitrate, velicini i vrstu fajla, direktorijum, status baterije, jacinu zvuka…

Zakljucak bi bio da je RockBox daleko superioran u odnosu na Apple softver.  Pre svega je tu daleko veci broj audio formata koje podrazava (video je jos u eksperimentalnoj fazi ali moj player nema tu mogucnost) i cinjenica da su audio fajlovi na mom IPodu MOJI i da sa njima mogu da radim sta god hocu, a ne da mi  Apple ogranicava sta mogu da radim sa njima.  RockBox je takodje superioran u finesama koje nudi i koje se najbolje vide kroz bezbrojna fina podesavanja. Tu je takodje veliki broj aplikacija i igrica. Takodje nisam primetio da se baterija brze prazni nego ranije.
Jedina mana koju sam nasao je kako RockBox tretira fajlove u direktorijumu. Ukoliko krenete da slusate od prvog fajla RockBox ce odsvirati sve fajlove do poslednjeg i onda se zaustaviti. Za razliku od njega Apple ce fajlove koji su prepoznati kao podcast fajlovi svirati tako da se uvek zaustavi kada odsvira do kraja izabrani fajl i nece produzavati na ostale fajlove u direktorijumu. Ovo meni licno odgovara zato sto slusam podcaste kada legnem da spavam i cesto mi se desi da zaspim dok ih slusam. Onda ne bih da mi player svira sve fajlove iz tog direktorijuma.

Ova mana je zaista minimalna u odnosu na sve prednosti koje RockBox pruza u odnosu na Apple softver i srdacno ga preporucujem svakome.

 U mom slucaju je ova odluka prakticno znacila da vise necu moci da ih slusam. Podcaste obicno slusam na putu ka i sa posla i ponekad na samom poslu. Na zalost moj IPod G4 greyscale ne podrzava .ogg format. Hvala Apple. Sa druge strane ova dva podcasta su zaista vredna slusanja. Prvi mi cesto natera suze na oci od smeha dok je drugi izuzetno edukativan. Odustati od pracenja istih zbog manjakavosti hardvera nije alternativa i znaci predaju bez borbe. Sve ovo me je dovelo u situaciju da ozbiljno prionem poslu o kome sam odavno razmisljao ali koji sam dugo odlagao zbog niskog prioriteta. Sad se lista prioriteta promenila.

Rockbox je open source firmware za mp3 playere.  Izmedju ostalog moguce ga je koristiti na pojedinim varijantama IPoda.  Instalacija na IPod je prilicno jednostavna  i sastoji se iz par koraka. Prvo je potrebno formatirati IPod kao windows particiju (fat32) sa specificnom particionom tabelom.  Zatim treba skinuti automatski instaler za odredjeni model , prikljuciti IPod i pokrenuti instaler. Ukoliko je sve u redu za manje od minuta je sve instalirano i treba samo restartovati IPod.  Na zalost, kod mene ovaj proces nije isao tako jednostavno.

Prvi je  problem to sto ne koristim i nemam instaliran MS windows da bi automatski mogao da reformatiram IPod pomocu ITunes za win.  Formatiranje je moguce izvesti i na OSX kao i na Linuxu. Doduse to instaliranje je malo komplikovanije na ova dva OS . Ja sam se odlucio da probam sa OSX varijantom jer je opis instalacije izgledao jednostavniji od onoga na linuxu. Skinuo sam instaler za Apple i krenuo u formatiranje. Nakon navodno uspesnog formatiranja pokrenuo sam instaler koji je navodno isntalirao sve sto treba , butovao i nista. Ni traga ni glasa od Rockboxa.  Svi potrebni fajlovi su bili na svom mestu ali bootloader se ne pokrece. Iz meni nepoznatog razloga fokusirao sam se da problem lezi u pogresnom formatiranju.  Nakon par ponovljenih pokusaja sa autoinstalerom presao sam na rucno instaliranje. Ni to nije pomoglo. Dobra stvar u svemu je sto apple firmware ostaje na IPodu pa je prikljucivanjem na kompjuter sa ITunes-om uvek moguce vratiti sve u predjasnje stanje i ne unistiti IPod.
Onda sam promenio kompjuter i presao na linux. Ni tu nisam imao vise srece. Format , reformat, autoinstaler, manuelno instaliranje vise puta i ni makac. Pretrazivanje Rockbox foruma nije dalo neke rezultate i sve je upucivalo da instaler nije instalirao sta treba mada se meni cinilo da su fajlovi bili na svom mestu. Na kraju sam shvatio da mi preostaje samo da nadjem nekoga sa windowsom i da tako pokusam da instaliram Rockbox. Zamolio sam drugara koji koristi windows da mi pomogne u ovome i otisao kod njega odlucan da se kuci vratim sa novom igrackom. Na zalost, iz nekog meni nepoznatog razloga IPod nakon preformatiranja u windows particiju trazi da se ukljuci direktno u struju i nece da se napaja preko USB kabla. Kako mi nije palo na pamet da sa sobom ponesem adapter za struju vratio sam se kuci neobavljenog posla.

Djavo coveku ne da mira i nisam mogao da sacekam da ponovo odem kod prijatelje vec sam pokusao da na sada ispravno formatiran IPod instaliram novi firmware. Prvo sto mi je bilo pri ruci je Apple kompjuter.  Pokrenuo sam auto instaler, restartovao IPOD i odjednom se pojavio novi  tekst na ekranu. Tekst nije bio mnogo ohrabrujuci posto me je informisao da bootloader nema sta da butuju ali je ovo svakako bio veliki korak napred u odonosu na ranije pokusaje kada se na ekranu pojavljivalo jedno veliko NISTA.  Sa ovom novom „greskom“ sam krenuo u pretrazivanje foruma i uskoro sam naisao na temu u kojoj je pisalo da  auto installer za OSX ne radi kako treba! Odlicno momci. Mozda bi na mestu gde se daunloduje autoinstaler trebalo napisati da je autoinstaler zastareo i da se preporucuje alternativni metod? Pobrisao sam sve sto je bilo instalirano i presao na linux. Skinuo svez instaler, pokrenuo ga i izabrao nightly build za instalaciju. Restart IPoda i ta-daaaa. Rockbox logo se pojavio i nakon njega se ucitao glavni meni.  Ovim se broj elektricnih aparata u domacinstvu za koje znam da koriste linux popeo na 4.  Kompjuter, ruter, mobilni  telefon i tzv mp3 player.

O tome kako izgleda i kako radi Rockbox u sledecem postu.

Nakon instalacije sistem vise nije bio u stanju da mauntuje prikljucene usb uredjaje. Ni automatski ni manuelno. Ono sto je interesantno je da se uredjaji vide kao mauntovani u Nutilusu ali ne reaguju na bilo koju komandu.

Brzo pretrazivanje archlinux podforuma „problemi nakon apgrejda sistema“ je pokazalo da nisam jedini koji je „nastradao“.  Najjednostavnije resenje je bilo instalirati prethodnu verziju hal paketa pod uslovom da je sacuvana u keshu i nakon toga staviti hal paket pod exlude u /etc/pacman.conf .  Moja je preporuka svima da obavezno cuvaju instalirane pakete jer je tako moguce uvek vratiti sistem u funkcionalno stanje. Ukoliko treba da nesto se brise onda je bolje brisati rucno.  Jeste da je to malo naporno i dosadno ali si tako uvek na sigurnoj strani.

Naravno ovo nije trajno resenje posto se ni nakon par dana nije pojavio novi hal paket i resenje je trebalo potraziti na drugom mestu.  Archlinux wiki ima obiman clanak o HAL-u kao i predlozena resenja za odredjene probleme koji se mogu pojaviti. Jedno od tih resenja je odgovaralao mojoj situaciji. Naime ja koristim .xinitrc/startx umesto gdm. 

Predlozeno je da se doda sledeci red u /etc/pam.d/login
session optional pam_ck_connector.so

i zatim u .xinitrc sve prepraviti da izgledao ovako:
exec ck-launch-session gnome-session

Nakon ovoga sam ponovo instalirao poslednju verziju hal-a i automount je proradio.